Институционални Оквири Привредног Развоја Косова и Метохије, 1945–1990 (The Institutional Framework of the Economic Development of Kosovo and Metohia, 1945–1990)

Serbian Abstract: У раду се анализирају институционалне претпоставке привредног развоја Косова и Метохије у периоду постојања тзв. Друге Југославије (1945–1990). У првом делу су размотрене карактеристике положаја Космета у оквиру југословенске федерације створене на основу одлука АВНОЈ-а из 1943. Показан је његов преображај од аутономне области (у првом уставу, али не и у изворној одлуци АВНОЈ-а на основу које је створена федеративна Југославија!) у покрајину а затим и у „конститутивни елемент“ федерације, с овлашћењима која су превазилазила овлашћења републике чији је оно било део. У другом делу приказане су основне карактеристике привредног система и економске и развојне политике, које су у основи били идентични у читавој земље, иако је од средине 1960-тих у републикама, које су биле одговорне за свој сопствени друштвено-економски развој, започело изграђивање тзв. националних економија. Најзад, у трећем делу размотрен је положај Космета у контексту конципирања и спровођења регионалне политике, као у највећем делу посматраног периода (тј. од 1957. године) недовољно развијеног подручја, а од 1966. и изразито недовољно развијеног подручја на нивоу федерације. Као такво, Косово и Метохија је добијало помоћ за привредни (и друштвени) развој на нивоу федерације по више основа (буџет федерације кроз дотације буџетима мање развијених република и покрајина, Фонд федерације за кредитирање привредног развоја недовољно развијених република и покрајина, као и други облици редистрибуције средстава по основу савезних прописа). У условима просторно некоординисаног циљног система и одсуства контроле трошења редистрибуираних средстава, као и неконтролисаних демографских кретања у Космету, ова помоћ није могла да се ефектуира бржим привредним и друштвеним развојем Покрајине, већ се показала као улагање у демографску експанзију и политичко осамостаљивање Албанаца