Serbian Abstract: U članku se analiziraju performanse tri svojinska sektora u industriji Srbije u 1994. godini: društvenog, privatnog i mešovitog. Analiza je urađena na osnovu završnih računa preduzeća, formiranjem odgovarajućih koeficijenti, na koje je primenjena faktorska analiza, kako bi se došlo do skrivenih faktora koji opredeljuju poslovanje indusrije, odnosno posmatranih sektora.Dobijeni rezultati ne daju jednoznačne zaključke o efikasnosti tri sektora. Prema osnovnim performansama, i na osnovu vrednosti većine finansijskih koeficijenata, privatni sektor je najuspešniji: uz udeo u stalnim sredstvima od 3%, u poslovnim sredstvima od 4,6%, u trajnom kapitalu od 3,5%, i sa 4,7% zaposlenih, on je ostvario 11% ukupnog prihoda industrije i 29,7% ukupne dobiti. Ali, granska struktura broja preduzeća ukazuje na njegov asimetričan raspored - najveći je udeo privatnih u broju preduzeća u granama u kojima je inače veliki broj preduzeća, i u kojima se uglavnom proizvode predmeti široke potrošnje. S obzirom da u našoj privredi nema ujednačavanja profitnih stopa kroz medugransku konkurenciju očito je da za jedan deo dobrih rezultata privatni sektor treba da zahvali ovom asimetričnom rasporedu preduzeća.Analiza opštih faktora poslovanja ukazuje da profitabilnost nije najznačajniji faktor u privatnom, već u mešovitom sektoru, što je verovatno rezultat činjenice da se taj sektor konstituisao uglavnom od najboljih preduzeća, transformisanih brzo po početku procesa svojinske transformacije, koja su relativno dobre performanse sačuvala u narednom periodu.Može se zaključiti da je mešoviti sektor pokazao vitalnost i potvrdio da će biti snažan faktor u predstojećem procesu oporavljanja privrede Srbije. S obzirom na njegov opšti značaj (s aspekta raspolaganja sredstvima i zapošljavanja) njemu i ubuduće treba poklanjati maksimalnu pažnju. I privatni sektor je opravdao očekivanja, mada rezultati pokazuju da su ona delom bila preterana. Bez obzira što se na privatni sektor ne može mnogo osloniti u pogledu rešavanja nekih ključnih problema (nezaposlenost), stvaranje i održavanje uslova za njegov slobodan ulazak u industrijsku proizvodnju bilo je opravdano, i na tome i u budućnosti treba insistirati
