Други канон и Маршалов план као модел економске политике

Serbian: Разматрају се основне карактеристике Маршаловог плана као типа економске политике. За разлику од политике саморегулишућег тржишта, која је заснована на (нео)либералној теорији и представљена Вашингтонским договором, политика маршаловског типа, активног уплива државе у привредне токове, заснована је на многовековној традицији и представљена Другим каноном. Обе врсте политика могу се историјски пратити до времена физиократа и меркантилиста, али у савременим условима потпуно адекватно могу да буду представљене плановима Моргентауа и Маршала, насталим за и примењеним у Немачкој после Другог светског рата. Моргентауов план одговара (нео)либералној политици и резултира деиндустриализацијом земље, док Маршалов план насупрот томе одговара политици Другог канона и резултира индустријализацијом земље. Из тих карактеристика следи да транзиционе земље за своје привреде треба да примене економску политику оваплоћену у Маршаловом плану. English: The paper considers the main characteristics of Marshall’s plan as an economic policy model. Unlike the self-regulating market policy, which is based on the neo-liberal policy and defined by the Washington Consensus, the Marshall-type policy, with its active state interference in economic processes, is based on the many centuries’ tradition and reflected in the Other Canon. Both policy types can be traced to the times of physiocrats and mercantilists, but in present circumstances they can be represented through Morgenthau Plan and Marshall Plan, originated after the World War Two and applied in Germany. Morgenthau’s Plan corresponds to the neoliberal policy and its consequence is the country deindustrialization, while Marshall’s Plan corresponds to the Other Canon policy and results in industrialization. Therefore, we deduce that transition countries need to apply the economic policy incorporated in Marshall Plan in order to develop their economies.